Кратко подсећање на то шта се тачно збило тог дана, 20. октобра, и како је започела буна.

          "Двадесетог октобра ујутру, 1883. године у Кривом Виру свиран је збор. Пред кафаном Димитрија Николића - Цинцарина, у којој су били смештени чувари јавне безбедности такозвани “сејмени”, окупило се око 500 наоружаних људи. Поред Кривовираца пристигли су и Јабланичани и Луковчани предвођени Живаном Никодијевићем.

           Два ескадрона коњице, стајаће војске и 23 чувара јавне безбедности већ су били смештени у Кривом Виру, са задатком сузбијања могуће побуне али исто тако и да, уколико је потребно, силом натерају мештане овог и околних села да предају оружје. Народ је био изиритиран присуством “сејмена” у њиховом селу. Повод за оштрије противњење Кривовирци су нашли у чињеници да ни “сејмени”, ни војска није плаћала ни смештај ни храну власнику кафане. Са овим проблемом они су се обратили среском начелнику у Бољевцу, Ђорђу Бранковићу али је он одбио да помогне. Власник кафане Димитрије Цинцарин обратио се поп Маринку Ивковићу, иначе народном посланику и свештенику у Валакоњској парохији. Маринко је Димитрија Цинцарина упутио у Јабланицу Живану Никодијевићу и поручио да Живан дође у Криви Вир и реши ситуацију.

          Окупљена наоружана гомила викала је на “сејмене” што су дошли да плаше народ. Потпуковник Михајло Срећковић који је претходног дана преузео команду над војним одредом, наредио је да “сејмени” остану унутар соба у којима су били смештени, да не би додатно изреволтирали народ. Изгледало је као да се ситуација смирила али је народ почео да виче: “Доле сејмени” и “Нећемо их у нашем селу”. Говорили су да су оружје купили од својих пара и сви су углас викали да оружје не дају и да немају више поверења у Владу као и то да неће да трпе полицијску власт у свом селу. Затим су навалили на команданта “сејмена”, Владимира Јовановића у намери да на њему искале свој бес и мржњу према полицијској власти. Потом су се окренули према собама у којима су “сејмени” били смештени  и уперивши пушке у њихове прозоре, тражили су да “сејмени” предају оружје. Говорили су да поштују народну војску али су се окомили на “сејмене”. Само углед потпуковника Срећковића и његов гест спречили су проливање крви. Он је, видевши да немају шансе против толиког народа, рекао команданту “сејмена” да нареди својим људима да предају оружје. “Сејмени” су одмах бацилли пушке у ходник кафане. Народ је разграбио оружје и захтевао даље да војска и “сејмени” напусте Криви Вир, што су они и учинили, за њима је кренула и иследна комисија задужена за одузимање оружја.

          Кривим Виром ширио се звук радости, песма и музика, народ је славио због  победе коју је управо извојевао, ни не знајући да ће то бити највећи успех у целој буни која ће уследити, а још су мање били свесни чињенице да ће баш тај тренутак разоружања сејмена ући у историју као догађај којим се обележава почетак Тимочке буне."

(Одломак из књиге "Бољевац у Тимочкој буни - заборављени устаници" ауторке Драгане Драготић)