ЛИЦЕ ЗА ЗАШТИТУ

ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ

 

телефон: 030/463-737

мејл: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

 

Одлука о одређивању лица за заштиту података о личности

20220111 122634

Миодраг Павловић: „Дивно чудо“

 

Овде око Ртња

Обичаји древни

Куљају као дивље цвеће

Док се са римског града

Скидају наслаге хумуса

 И Дионис излази

Да новом свету

Окрене леђа.

Придобијте га

Нек овде буде раскош

Панађур

Нека се сјате весељаци

Коледари

Власи

Коњаници трачки

Поштоваоци Кибеле

Направите нешто да се памти.

 

НОВА ИЗДАЊА

У ПРОДАЈИ

 

reprint Цена: 600,00 

 

starine
Цена: 600,00
 
Hronika sela Mali Izvor
Цена: 1.000,00
 
Tradicionalna kultura Vlaha
Цена: 1.000,00
 
Контакт:
030/463-737

Музеј Тимочке буне у Бољевцу отворен је на стогодишњицу Буне 1983. године у згради старе апсане. Зграда која је изграђена шездесетих година 19. века и током Буне служила  за затварање побуњеника из бољевачког краја, реконструисана је и прилагођена музејској намени. Ова грађевина је проглашена спомеником културе 15. маја 1980. године, а конзервацију и рестаурацију апсане  извршио је Завод за заштиту споменика културе у Нишу.

У Музеју се налази стална поставка која прати догађаје и личности везане за период  пред Тимочку буну, за време Буне и период након Буне (осамдесете и деведесете године 19. века).

     muzej pre rekonstrukcije        Muzej

         Mузеј Тимочке буне, заједно са Библиотеком у Бољевцу издао је, 2009. године,  монографију Драгојла Милића: Пламен буне над Тимоком, 1883

                Музеј Тимочке буне можете посетити сваког радног дана од 8 до 15 сати.

        baner

  Фејсбук страница Музеја

- Издања:

1. др Драгослав Девић, Народна музика Црноречја, Културно-образовни центар Бољевац и Факултет музичке уметности у Београду, Београд, 1990. година

2. група аутора, Црноречје у песми и игри 1971-1995, Културно-образовни центар Бољевац, Бољевац, 1995.

3. Чедомир Јогрић, Родословље Добрујевца, Културно-образовни центар Бољевац и КПЗ Зајечар, Бољевац, 1997.

3. Драгана Драготић, Бољевац у Тимочкој буни - заборављени устаници, КОЦ Бољевац, Бољевац, 2013.

4. Нада Петровић, Између два откуцаја срца, Културно-образовни центар, Бољевац, 2015.

5. Филип Пауњеловић, Традиционална култура Влаха Црноречја, Културно-образовни центар Бољевац, Бољевац, 2018.

6. Звонко Марковић, Хроника села Мали Извор Културно-образовни центар Бољевац, Бољевац, 2018. 

7. Нада Петровић, Чувари времена, Културно-образовни центар Бољевац, Бољевац, 2019.

8. Tања Михајловић, Хришћанске старине Црне РекеКултурно-образовни центар Бољевац, Бољевац, 2019.

9. Каталог слика: Ликовна колонија ''Бољевац'' 2014-2019, Културно-образовни центар Бољевац, Бољевац, 2019.

10. Нада Петровић, Мој братКултурно-образовни центар Бољевац, Бољевац, 2020.

11. Црноречје у песми и игри 1971-2020. - Саборни дан - каталог програма 1-3, Културно-образовни центар Бољевац, Бољевац, 2020.

Ансамбл Културно-образовног центра Бољевац броји четрдесетак чланова различитог узраста: од средњошколаца, па до сениорског ансамбла играча између тридесет и четрдесет година. Настао  2006. године, иницијативом Биљке Петровић, као ''Артан клуб'', данас делује у окриљу КОЦ-а под именом Ансамбл КОЦ-а.

Рад са играчима подразумева учење основних елемената сценске игре и сценског покрета. Затим стилизацију игре и покрета, као и најосновније драмске елементе неопходне за савремено-уметнички сценски израз: мимика, гестикулација.... Посебна пажња се посвећује интерпретацији игре и психологији покрета.

Мултидисциплинарни приступ сценским играма обезбеђује максималну пажњу и велику заинтересованост чланова Ансамбла за рад јер се од традиционалних игара свих етнокореолошких подручја Србије иде до класичних плесова, те на крају до савременог плеса.

      koncert2008god     frula bubanj     solo2007god   

Поред игре, певање и музицирање заузима такође значајно место у раду, а  креће се исто од традиционалног, преко класичног, до савременог певања и музицирања.

Сва стечена знања и вештине употребљавају се за креацију најразличитијих програма: перформанси, музичко-сценски прикази, вечери поезије, кореографије и кореодраме у зависности од потребе и пригодног момента, а у складу са програмским потребама КОЦ-а.

Са члановима драмског ансамбла ради се на упознавању најосновнијих драмских елемента неопходних за савремено-уметнички сценски израз. Уче се битни елеменати сценске игре и сценског покрета.

Посебна пажња посвећена је стилистици говора – дикција, артикулација, прозодија. 

Чланови овог ансамбла дају водитеље програма за: конкретне наступе Ансамбла, Смотру рецитатора, ''Црноречје'', а рецитатори сваке године учествују на такмичењима рецитатора у Бољевцу, Књажевцу и Ваљеву.

Поред тематских вечери, академија, школских приредби и целовечерњих концерата, програми који су скренули посебну пажњу и стручне јавности и публике су  музичко-сценски прикази: ''Покладе'' (2012) у ком су реконструисане обредне поворке на Белу недељу у Црноречју и ужој Србији и ''Сенке устанка'' (2013) перформанс поводом 130 година Тимочке буне.

У концептуалном смислу, посебно су биле занимљиве две свечане академије: Академија поводом 130 година Тимочке буне и Академија поводом 175 година школства у Сумраковцу.

Чланови Ансамбла гостовали су у: Александровцу, Београду, Тополи, Пријепољу, Сурдулици, Сокобањи, Зајечару, Новом Саду, Кули (Бугарска)...

Poklade Na petrovackoj cesti Senke ustanka Varoske igre

Уметнички руководилац Ансамбла је Ненад Радосављевић. Стручни сарадник и директор је Емина Бранковић, етнолог.

           

         Традиција позоришног аматеризма у Бољевцу дуга је више од једног века. Прва позоришна дружина основана је далеке, 1873. године,а већ почетком 1874. извела је прву представу за житеље места, „Бој под кројом“. О том догађају, у каргујевачком листу „Јавност“, писао је тадашњи бољевачки трговац Илија Стојановић: „Овде у Бољевцу давала је на нову годину дружина Бољевачка представу Бој под кројом. На овој представи се окупило толико света да није могло све у сали стати. Нека је лепа хвала дружини Бољевачкој која се потруди да овако добро дело у овој околини први пут на јавност изнесе, желећи јој и у напредак још бољу охоту на то.“

Зачетници раног позоришног живота у Бољевцу били су учитељ Радивоје Миленковић и свештеници Милија Петровић и Маринко Ивковић. Рад аматерског позоришта наставља се након Балканских, и Првог светског рата.

Двадесетих година прошлог века извођене су бројне представе: Смрт Стевана Дечанског, Скендер Бег, Хајдуци, Ђидо, Таковски устанак и друге. Савременици су забележили да су „представе наилазиле код публике на неописив одзив, а што је најглавније, заинтересовало је и наш сеоски живаљ“.

У том периоду бољевачко позориште било је веома активно, а чланови позоришне дружине у то време били су учитељи, трговци, занатлије и њихови синови и кћери.

javnost glumci druzina

Након Другог светског рата, позоришни аматеризам се нагује у оквиру Културно – просветног друштва „Ивко Ђоловић“. Шездесетих година прошлог века, дошао је један број млађих глумаца, који су уз већ искусније, старије колеге постизали запажене успехе у представама: Сумњиво лице, Покондирена тиква, Зона Замфирова.

Током седамдесетих и осамдесетих година било је доста успешних сезона и значајних признања. На регионалном такмичењу у Бору награђени су Миша Николић за улогу Хаџи Замфира и Миланка Милић за улогу тетка-Доке у „Зони Замфировој“. Позоришни живот у Бољевцу током осамдесетих година памти се по представама“ Вук Бубало“, „Хамлет из Мрдуше доње“, „Љубинко и Десанка“, ''Гарави сокак'' са Весном Лончаревић и“ Чарлијева тетка“. Ова представа је на регионалним сусретима освојила прво место, а на републичким је додељена прва награда за најбољу улогу.

Деведесете године двадесетог века аматерско позориште  „Звезда“ одиграло је „Госпођу министарку“, „Ноћ лудака у Господској улици“,  „Једна жена а три мужа“, „Мрешћење шарана“, „Радован Трећи“, „Кротка“ 1 и 2, „Зла жена“, „Путујуће позориште Шопаловић“ и „Зону Замфирову“.

Крајем 20. века, редитељски печат позоришту дали су покојни бољевачки песник Момчило Милошевић, Нада Петровић, професор књижевности и Зоран Глишић, судија.

            Прву деценију 21. века обележиле су представе Зорана Глишића и то поновне поставке: ''Госпође министарке'', ''Мрешћења шарана'', ''Зле жене'' и ''Кротке'', као и поставка Јонескове ''Ћелаве певачице''.

Аматерско позориште у Бољевцу ради под окриљем Културно-образовног центра.

zona hamlet gospodja ministarka93 Krotka Glisic

''Црноречје је својеврсна етнокултурна област, која у својој слојевитости, дијахроно посматрана, вуче своју нит од Хомолепензиса, преко старобалканских племена, хеленизма и римске епохе, до најезде Словена и формирања српског средњег века, преко експанзије Османлија и метанастазичких кретања становништва, пресудних за Црноречје у последња три века, досељеника који чине основицу садашњег етничког састава становништва. [...]

            Управо овај и овакав етнички састав становништва Црноречја даје специфичну слику његовом народном стрваралаштву, у коме се сучељавају и преплићу многобројни етнокултурни слојеви различитог интензитета, старине и провенијенције.''

Др Драгослав Антонијевић

 

            Управо очување и презентација свих специфичних образаца црноречке традиције, један је од приоритетних задатака Културно-образовног центра и то кроз:

-          - организацију сабора и смотри базираних на традиционалном корпусу,

-          - пружање стручне помоћи у раду културно-уметничких друштава и фолклорних група,

-          - едукацију појединаца и група кроз семинаре и радионице, а у вези са свим појавним облицима народне традиције Црноречја.

Путања

Screenshot 20230323 100508 Samsung Internet

КОЦ - виртуелна тура

1681125539688

logo 4

''Градови у фокусу 2019''

2830207
Овог месеца83266

123455

film baner

 

facebook 

instagram

No event in the calendar
пон уто сре чет пет суб нед
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30

boljevac grb

 Општина Бољевац

Aуторска права

© 2025 Културно-образовни центар, Бољевац. Сва права задржана.
Joomla! је слободан софтвер објављен под GNU General Public License.