Ансамбл Културно-образовног центра Бољевац броји четрдесетак чланова различитог узраста: од средњошколаца, па до сениорског ансамбла играча између тридесет и четрдесет година. Настао  2006. године, иницијативом Биљке Петровић, као ''Артан клуб'', данас делује у окриљу КОЦ-а под именом Ансамбл КОЦ-а.

Рад са играчима подразумева учење основних елемената сценске игре и сценског покрета. Затим стилизацију игре и покрета, као и најосновније драмске елементе неопходне за савремено-уметнички сценски израз: мимика, гестикулација.... Посебна пажња се посвећује интерпретацији игре и психологији покрета.

Мултидисциплинарни приступ сценским играма обезбеђује максималну пажњу и велику заинтересованост чланова Ансамбла за рад јер се од традиционалних игара свих етнокореолошких подручја Србије иде до класичних плесова, те на крају до савременог плеса.

Поред игре, певање и музицирање заузима такође значајно место у раду, а  креће се исто од традиционалног, преко класичног, до савременог певања и музицирања.

Сва стечена знања и вештине употребљавају се за креацију најразличитијих програма: перформанси, музичко-сценски прикази, вечери поезије, кореографије и кореодраме у зависности од потребе и пригодног момента, а у складу са програмским потребама КОЦ-а.

Са члановима драмског ансамбла ради се на упознавању најосновнијих драмских елемента неопходних за савремено-уметнички сценски израз. Уче се битни елеменати сценске игре и сценског покрета.

Посебна пажња посвећена је стилистици говора – дикција, артикулација, прозодија. 

Чланови овог ансамбла дају водитеље програма за: конкретне наступе Ансамбла, Смотру рецитатора, ''Црноречје'', а рецитатори сваке године учествују на такмичењима рецитатора у Бољевцу, Књажевцу и Ваљеву.

Поред тематских вечери, академија, школских приредби и целовечерњих концерата, програми који су скренули посебну пажњу и стручне јавности и публике су  музичко-сценски прикази: ''Покладе'' (2012) у ком су реконструисане обредне поворке на Белу недељу у Црноречју и ужој Србији и ''Сенке устанка'' (2013) перформанс поводом 130 година Тимочке буне.

У концептуалном смислу, посебно су биле занимљиве две свечане академије: Академија поводом 130 година Тимочке буне и Академија поводом 175 година школства у Сумраковцу.

Чланови Ансамбла гостовали су у: Александровцу, Београду, Тополи, Пријепољу, Сурдулици, Сокобањи, Зајечару, Новом Саду, Кули (Бугарска)...

Уметнички руководилац Ансамбла је Ненад Радосављевић. Стручни сарадник и директор је Емина Бранковић, етнолог.

         Традиција позоришног аматеризма у Бољевцу дуга је више од једног века. Прва позоришна дружина основана је далеке, 1873. године,а већ почетком 1874. извела је прву представу за житеље места, „Бој под кројом“. О том догађају, у каргујевачком листу „Јавност“, писао је тадашњи бољевачки трговац Илија Стојановић: „Овде у Бољевцу давала је на нову годину дружина Бољевачка представу Бој под кројом. На овој представи се окупило толико света да није могло све у сали стати. Нека је лепа хвала дружини Бољевачкој која се потруди да овако добро дело у овој околини први пут на јавност изнесе, желећи јој и у напредак још бољу охоту на то.“

Зачетници раног позоришног живота у Бољевцу били су учитељ Радивоје Миленковић и свештеници Милија Петровић и Маринко Ивковић. Рад аматерског позоришта наставља се након Балканских, и Првог светског рата.

Двадесетих година прошлог века извођене су бројне представе: Смрт Стевана Дечанског, Скендер Бег, Хајдуци, Ђидо, Таковски устанак и друге. Савременици су забележили да су „представе наилазиле код публике на неописив одзив, а што је најглавније, заинтересовало је и наш сеоски живаљ“.

У том периоду бољевачко позориште било је веома активно, а чланови позоришне дружине у то време били су учитељи, трговци, занатлије и њихови синови и кћери.

Након Другог светског рата, позоришни аматеризам се нагује у оквиру Културно – просветног друштва „Ивко Ђоловић“. Шездесетих година прошлог века, дошао је један број млађих глумаца, који су уз већ искусније, старије колеге постизали запажене успехе у представама: Сумњиво лице, Покондирена тиква, Зона Замфирова.

Током седамдесетих и осамдесетих година било је доста успешних сезона и значајних признања. На регионалном такмичењу у Бору награђени су Миша Николић за улогу Хаџи Замфира и Миланка Милић за улогу тетка-Доке у „Зони Замфировој“. Позоришни живот у Бољевцу током осамдесетих година памти се по представама“ Вук Бубало“, „Хамлет из Мрдуше доње“, „Љубинко и Десанка“, ''Гарави сокак'' са Весном Лончаревић и“ Чарлијева тетка“. Ова представа је на регионалним сусретима освојила прво место, а на републичким је додељена прва награда за најбољу улогу.

Деведесете године двадесетог века аматерско позориште  „Звезда“ одиграло је „Госпођу министарку“, „Ноћ лудака у Господској улици“,  „Једна жена а три мужа“, „Мрешћење шарана“, „Радован Трећи“, „Кротка“ 1 и 2, „Зла жена“, „Путујуће позориште Шопаловић“ и „Зону Замфирову“.

Крајем 20. века, редитељски печат позоришту дали су покојни бољевачки песник Момчило Милошевић, Нада Петровић, професор књижевности и Зоран Глишић, судија.

            Прву деценију 21. века обележиле су представе Зорана Глишића и то поновне поставке: ''Госпође министарке'', ''Мрешћења шарана'', ''Зле жене'' и ''Кротке'', као и поставка Јонескове ''Ћелаве певачице''.

Аматерско позориште у Бољевцу ради под окриљем Културно-образовног центра.

''Црноречје је својеврсна етнокултурна област, која у својој слојевитости, дијахроно посматрана, вуче своју нит од Хомолепензиса, преко старобалканских племена, хеленизма и римске епохе, до најезде Словена и формирања српског средњег века, преко експанзије Османлија и метанастазичких кретања становништва, пресудних за Црноречје у последња три века, досељеника који чине основицу садашњег етничког састава становништва. [...]

            Управо овај и овакав етнички састав становништва Црноречја даје специфичну слику његовом народном стрваралаштву, у коме се сучељавају и преплићу многобројни етнокултурни слојеви различитог интензитета, старине и провенијенције.''

Др Драгослав Антонијевић

            Управо очување и презентација свих специфичних образаца црноречке традиције, један је од приоритетних задатака Културно-образовног центра и то кроз:

-          - организацију сабора и смотри базираних на традиционалном корпусу,

-          - пружање стручне помоћи у раду културно-уметничких друштава и фолклорних група,

-          - едукацију појединаца и група кроз семинаре и радионице, а у вези са свим појавним облицима народне традиције Црноречја.

Фестивал народног стваралаштва ''Црноречје у песми и игри'', који се одржава друге недеље у јуну, најзначајнија је културна манифестација у Бољевцу. Фестивал је, као једнодневни Сабор, први пут одржан 1971. године, а његова основна концепција је очување и ревитализација етно-културног наслеђа на подручју Црне Реке. Специфичност овог наслеђа чини преплитање етнокултурних слојева српског и влашког становништва, које живи у селима дуж Црног Тимока, од његовог извора у Кривом Виру, до ушћа у Тимок. ''Црноречје у песми и игри'' и данас чува првобитну концепцију и једини је фестивал у земљи који окупља велики број аутентичних сеоских фолклорних група.

Од једнодневног сабора фолклора, Фестивал је данас прерастао у четвородневну манифестацију, која окупља више од хиљаду учесника. Поред саборног дана када се представљају фолклорне групе Црноречја, један фестивалскин дан је посвећен дечјем фолклорном стваралаштву. Значајан садржај је и такмичење трубачких оркестара за пласман на Драгачевски сабор у Гучи, који сваке године окупи петнаестак најбољих оркестара југоисточне Србије. У оквиру Фестивала се одржава и квалификационо такмичење фрулаша за сабор ''Ој, Мораво'' у Прислоници и изложба ''Златне руке'', на којој се представљају стари занати, народне рукотворине, сувенири, традиционална кухиња. Низ пратећих садржаја, попут ликовних колонија, ликовних изложби, промоција и гостовања познатих КУД-ова из земље и иностранства, чини ову манифестацију све привлачнијом за посетиоце из свих крајева Србије.

''Црноречје у песми и игри'' налази се на званичном Календару манифестација Србије које промовише Министарство културе Републике Србије.