Зграда старе општине у Кривом Виру зидана је око 1840. године и грађена је по пројекту Министарства грађевина Србије у Београду.  Реч је о приземној грађевини правоугаоног облика у основи, и изузетно масивних зидова. Зидана је од ломљеног камена и облутака, па облепљена блатом. Покривена је ћерамидом, а под је урађен од набоја.

У овој згради било је седиште Општине кривовирске, а 1883. овде су започеле припреме за Тимочку буну.

Овај споменик културе заштићен је Законом на основу Одлуке о проглашењу за културно добро СО Бољевац, бр. 633-489/80-07 од 15. маја 1980. године.

Стара школа у Јабланици, поред школе у Лукову, једина је сачувана стара школа у овом крају, грађена седамдесетих година 19. века. Зидана је од масивног камена и опеке и у  њој су биле смештене две учионице и стан за учитеља. Зграда је служила сврси до 1922. године када је у Јабланици саграђена нова школска зграда.

Зграда је реновирана и адаптирана крајем 20. века и приведена новој намени. Данас је то сеоски дом културе намењен културним манифестацијама и народним весељима.

Зграда старе основне школе у Јабланици је споменик културе прве категорије, а на основу Одлуке о проглашењу за културно добро СО Бољевац, бр. 633-493/80-07 од 15. маја 1980. године.

Црква Свете Богородице манастира Крепичевац налази се неколико километара северно од Јабланице. Крепичевац је подигнут највероватније на темељима претходне цркве. Не зна се време изградње,  а манастир се први пут  помиње у збирном турском попису 1531-1535. Обнављан је у више наврата и то 1679. године, затим 1761. године откада највероватније датира и живопис цркве, затим почетком  19. века и последњи пут 1895. Године.

Црква манастира Крепичевац је омања грађевина са тролисном основом, грађена под утицајем моравске школе. Саграђена је у облику триконхоса, без куполе је, са малим олтарским простором и малим нартексом. Олтарска апсида и певничке апсиде су споља полукружне. Црква је зидана је од  камена, па омалтерисана.

Живопис цркве је највероватније из времена друге обнове цркве (1761), а преовлађују портрети светаца, светих ратника, као и композиције из живота Христовог. Посебно је успела ктиторска композиција (северни зид припрате), затим композиције ''Сахрана монаха'' (јужни зид наоса), ''Деизис''(изнад улаза у наос из припрате). На зиданом иконостасу преовлађују портрети светаца.

Ктиторска композиција је добро очувана и на њој су приказани: ктитор Георгије са макетом цркве, његова жена Зора и син Манојло.''Судећи по скупоценим оделима на портретисаним личностима, ктитор је био истакнут и богат локални господар... Стилске особености ктиторовог портрета, као и чланова његове породице, показују да је у питању сликарство које је израсло на старим српским уметничким традицијама. Ктиторска композиција једна је од најкаснијих у српском средњовековном фрескосликарству...''

Крепичевац је проглашен културним добром  на основу Одлуке о заштити Завода за заштиту споменика културе Ниш, број 2. јуна 1967. године.

Црква Светог Николе некадашњег манастира Лапушња, недалеко од села Лукова, данас је полупорушена, а некада је била катедрална и седиште епископије.

Црква је зидана на темељима старе цркве манастира Лапушња који се први пут помиње у турском попису из 1455. године. У сачуваном препису ктиторског натписа стоји да су храм подигли: ''Господин  Јован Радул, војвода и господар свих угро-влашких земаља с великим парколабом жупаном Георгијем, при игуману јеромонаху Геласију 1500-1501. године, а живописан при игуману јеромонаху Теодору, трудом и средствима кнеза Богоја, његове госпође Маре и њихове деце 1510. године''.

Црква, основе 20 пута 8,5 метара, саграђена је у облику триконхоса са куполом, троделним олтарским простором и припратом. Олтарска апсида је полукружна као и проскомидија на северној и ђаконикон на јужној, док су певничке апсиде споља петостране. Наос засведен обличастим сводом, подељен је на три неједнака травеја. Изнад средњег травеја који је и навећи подигнута је осмострана купала на коцкастом постољу. Капела, правоугаоне основе, која је била дозидана са јужне стране, сачувана је у остацима.

Остаци живописа су у фрагментима, једва видљиви.

Први тајнописи на камену у Србији пронађени су у Лапушњи. Натписи на камену су из 16. и 17. века и на њима је тзв. тајнописом остало забележено: ''април 1577'', затим ''Писа Орест ђакон от Раванице'' и ''поп Мартирије 1692''.

Остаци сликарства и архитектуре манастира Лапушње конзервирани су 1973. године.

Под заштитом је Закона на основу решења Републичког завода за заштиту споменика културе НР Србије број 408/48 од 19. марта 1948. године. Од 28. јуна 1983. године Лапушња је споменик културе од великог значаја, на основу Одлуке за категорију број 69 (Службени гласник 28/83).

     Према Закону о културним добрима (Службени гласник РС бр.71/94) непокретна културна добра су: споменици културе, просторне културно-историјске целине, археолошка налазишта и знаменита места, која се утврђују и проглашавају одлукама и решењима надлежних органа и штите се одредбама поменутог Закона.

     На подручју општине Бољевац налази се велики број проглашених културних добара.