Недостатак културних догађаја иницирао је жељу да се у Бољевцу започне нешто занимљиво, што ће у народу пробудити жељу за обогаћивањем до тада сиромашне културне акције. Са много ентузијазма Југослав Урошевић, Миодраг Николић и ја формирали смо фолклорне групе у селима Црне Реке. Одзив је био изванредан.

            Прва Манифестација одржана је 25. маја 1971. године. Био је то у почетку мукотрпан посао. Да би све то осмислили и организовали, препешачили смо падине Јужног Кучаја, од појате до појате. Нама организаторима посебно задовољство представљало је да на једном месту окупимо велики број аматера, од најмлађих до најстаријих, што је гарантовало дуговечност „Црноречја“.

Жика Бранковић, дугогодишњи директор КОЦ-а

’’Мало је у Србији културних манифестација народног стваралаштва које трају и одолевају савременим тенденцијама за новим по сваку цену. ’’Црноречје у песми и игри’’ изузетна је и по много чему значајна културна приредба, која је у континуитету остала привржена народним песмама, обичајима, играма и инструментима, обогативши нас новим сазнањима од великог значаја за науку...’’

Др Драгослав Девић, етномузиколог

’’Смотре народног стваралаштва су један од битних чинилаца у борби за очување традиционалне културе нашег народа. У низу веома успешних смотри видно место заузима ’’Црноречје у песми и игри’’, прави празник народне игре и песме, које се већ више од 35 година одржава у Бољевцу, почетком јуна. [...] Смотра се од локалног културног догађаја уздигла до једног од најзначајнијих подухвата у очувању и презентацији традиционалне културе.’’

Др Драгослав Џаџевић, етномузиколог

„Црноречје“ одскаче својом специфичношћу, атмосфером, људима, ту се осећа ентузијазам и богатство фолклора. Највише је задржало и чува чистоту народне традиције. „Црноречје“ живи једним лијепим током. Код Вас се и поред бројних тешкоћа осјећа нешто ново, лијепо, нешто што на гледаоца, био он стручњак или не, оставља трајан утисак.

            Ја сам фолклориста, заљубљеник у све што је лијепо, народно и вриједно, па сам сматрао, да након низа година посјећивања „Црноречја“ и свега до сада доживљенога, напишем нешто о овом задњем, које ме је импресионирало којечим.....

Бранко Шеговић, фолклориста

            Данас су саборишта, уједно и зборишта људи, места да се сусретну, изразговоре, провеселе, огледају у игри. Људи Црноречја воле да играју и врсни су играчи. Свако село има своје игре, које љубоморно чува, али и најбоље играче који се игри препуштају спонтано, али са жаром и уживањем. Игра је део њих самих, не одричу је се лако. Најталентованији међу њима воде и завршавају коло, трудећи се да украсе игру најбоље што могу, да је зачине душом, запале умећем.

Богданка Ђурић, историчар уметности

            Захваљујући богатству музичко-фолклорних облика и њиховој великој разноврсности, а све то подарила нам је културна манифестација „Црноречје у песми и игри“ – упознали смо диван народ и живописна села, од Кривог Вира до Звездана, размештена ближе или даље од вијугавих обала Црног Тимока, њихову срдачност и орност за песмом, игром и свирком, за дружењем и пријатељством. Али нисмо то само ми осетили већ и сви они где су Црноречани гостовали и одушевљавали својим традиционалним наслеђем бројне посетиоце на фолклорним фестивалима у нас и изван граница Балкана.

Др Драгослав Девић, етномузиколог

Ова угледна смотра организована је узорно, захваљујући ентузијазму и искуству запослених у Културно-образовном центру Бољевац. Њихова дугогодишња сарадња са угледним истраживачем овог краја, професором др Драгославом Девићем, као и са другим еминентним стручњацима, утицала је на то да се изгради високи критеријум квалитета и односа према фолклору и према његовим носиоцима, а то подразумева пре свега велико и дубоко поштовање. [...] Смотра ''Црноречје у песми и игри''један је од најреспектабилнијих фестивала ове врсте у Србији, што је потврђено и ове године. На то је утицала дуга и богата традиција одржавања, као и квалитет који је у континуитету негован и унапређиван. Целокупна атмосфера међу учесницима и публиком на најлепши начин говори о томе. Пожелимо организаторима продужетак рада у истом правцу, будући да је очигледно да позитивни и креативни напор који је уложен у ову смотру даје вишеструки плод.''

Др Јелена Јовановић, етномузиколог