Последњи фестивалски дан обележило је неколико догађаја: Концерт кореографисаног фолклора на сцени испред КОЦ-а, Предтакмичење фрулаша источне Србије за Сабор фрулаша у Прислоници и концерт инструментално-вокалног састава ''Ла банда'' у порти Цркве светог Илије.

    У такмичарском програму Предтакмичења учествовало је двадесетак фрулаша из источне Србије. Победници фрулашког надметања су Урош Милановић у категорији изворног свирања и Немања Павловић у категорији савременог музицирања, а чак петнаест фрулаша из пет категорија изборило је пласман за ''Прислоницу''.

     Током дана су, у пратећем програму, реализоване фрулашке и ткалачке радионице, те отворена изложба пастирских штапова.

     Програмски садржаји Саборног дана имају традицију више од пола века. Током преподнева реализован је концерт дечјих група из Црноречја, а током поподнева концерт омладинских и ветеранских фолклорних група овога краја. Дан је заокружен концертом гостујућих ансамбала ''Аетопетра'' и ''Хорополис'' из Атине.

     Током дана су организоване и: ''Златне руке црноречја'', ''Ткачница Сноватица'', чобанске игре, читалачке радионице... Изабрана је и најлепша пастирица 54. ''Црноречја''.

     На Предтакмичењу трубача источне Србије, одржаном у Бољевцу, 13. јуна 2025, са почетком у 18.30 сати, наступила су 4 трубачка оркестра из источне Србије у категорији: сениорски оркестри.

     По оцени стручног жирија који су чинили: др Димитрије Големовић, етномузиколог, др Данка Лајић Михајловић, етномузиколог и Бокан Станковић, народни уметник најбољи на овогодишњем предтакмичењу су:

     По оцени жирија публике: најбољи оркестар је ''Дар-мар'' из Књажевца, а најбољи трубач је Иван Кадрић из Оркестра Ивана Кадрића из Деспотовца.

     Пласман за Сабор у Гучи изборили су оркестар ''Књажевац'' из Књажевца и Оркестар Ивана Кадрића из Деспотовца.

     Од када сам крочила у Бољевац, у четвртак поподне, нисам престала да се осмехујем и радујем, а у таквом расположењу сам и заокружила овај дан, возећи се увече колима ка смештају на Ртњу – упачатљивој планини која се издиже из окружујућег предела, баш као што се фестивал Црноречје у песми и игри издиже изнад свакодневног живота људи овог краја.

     Први сусрети и разговори са људима који раде за Културно-образовни центар Бољевац, па тако и за сам фестивал, увели су ме у атмосферу срдачности и топлине. Иако су им свима редом мисли биле расуте због бројних детаља које су морали организационо да наштимују, успевали су да задрже и ноту опуштености.

     Испред КОЦ-а, убрзо по мом доласку, отпочела је креативна "игра" неколико знатижељне деце, која су под надзором Сање Шарчевић правила своје прве покрете рукама на разбоју, учећи се традиционалној техници – ткању. Сања је облетала око деце као лептир, проносећи топлину и мир кроз сваку реч подршке упућену њиховом почетничком ткачком раду. Мало сам и попричала са Сањом, па сам и ја упила њену ведрину и ентузијазам, са којима већ годинама води Удружење "Сноватица", бавећи се радионицама ткања.

     Преселили смо се потом испред бине постављене уз други део зграде КОЦ-а, где смо очекивали долазак деце Предшколске установе "Наша радост" и њихов дефиле са маскама. Нашла сам се у маси насмејаних родитеља, бака и дека, окружена такође гомилом телефона уперених ка маскираним мезимцима.

     Као својеврсна увертира у маскенбал-дефиле, најпре су млади полазници карате клуба из Бора приказали научене вештине оштрих, синхронизованих покрета и узвика. Њих су сменила најмлађа "вртићка деца" Бољевца и околних села, која су отпочела ту градацију маште, креативности и труда, одвијану на бини у наредних пола сата, са децом све старијом и старијом, водећи ка групи првака Основне школе "Девета српска бригада". Била сам очарана оним што сам видела, јер су иза тих маски, на различите начине тематски везаних за словенску митологију и натприродна бића, стајали велики труд, воља, посвећеност и умеће одраслих људи, како васпитачица у вртићима, тако и родитеља, пре свега – мајки. Пуних месец дана се радило на овим, редом фасцинантним маскама, како сам после сазнала из разговора са Весном Богојевић, директорком ПУ "Наша радост", чији је пострек био кључан да се воља за активирањем у сусрет маскенбалу на такав начин рашири међу децом и одраслима.

     Преселили смо се у Дворану КОЦ-а. Редови седишта су били начичкани дечијим главама, а на сцени се догађала позоришна представа за децу "Снежна краљица" са младим глумцима-аматерима, члановима позоришта ОДДФ "Жар птица" СКЦ Сурдулица. Био је то за мене још један сусрет са изузетним уметничким резултатом, базираним на вољи појединаца (у овом случају, оних који раде са децом аматерског сурдуличког позоришта), који се не препуштају жабокречинама живота већ увек налазе у себи потребу за покретом и радом.

     Уз чашицу бољевачке ракије и још једну туру интимних, пријатних, освежавајућих разговора са организаторима фестивала, завршен је први дан 54. Црноречја у песми и игри. Дан у знаку младости и радости. Релаксирајућа вожња ка Ртњу била је испуњена коначним сређивањем мисли у глави, а и осећања у души... Први дан Црноречја био је више него успешан.

Марија Витаc