Културно-образовни центар Бољевац и Историјски музеј Србије склопили су уговор о пословно-техничкој сарадњи у вези са реализацијом пројекта: ''Археолошка тoпографија општине Бољевац''.
Носилац пројекта, који ће се реализовати од 2018. до 2025. године, јесте музејски саветник Марко Вуксан, археолог у Историјском музеју Србије.
Иначе, овај пројекат је од изузетног значаја јер до сада, нису вршена озбиљна и систематична археолошка истраживања овог терена.
Живојин Жика Станић (1948), професор виолине и дугогодишњи музички уредник Радио Бора изненада је преминуо 21. јуна 2017. године у Бору.
Станић је био велики пријатељ ''Црноречја у песми и игри'', од почетка његовога 1971. године и дугогодишњи сарадник Културно-образовног центра Бољевац. Поред тога што је често био ангажован као музички стручњак на Фестивалу, највећа његова заслуга је заоставштина у фонотеци Радио Бора, у којој се налази велики број аудио записа музичке традиције Црне Реке.
Културно-образовни центар је изгубио драгог пријатеља и сарадника коме је неизмерно захвалан за допринос на очувању, ревитализацији и презентацији традиционалне културе овога краја.
Црква Светог Арханђела Гаврила, некадашњег манастира Лозица, налази се недалеко од Кривог Вира. Лозица је недовољно истражена и не зна се када је тачно саграђена. Извесно је да је манастир, уз присуство два монаха, био активан још 1455. године када се помиње у првом сачуваном турском попису Видинског санџака. Црква је обнављана, колико је познато, у два наврата и то 1680. и 1850. године.
Црква је саграђена под утицајем моравске школе. Саграђена је у облику триконхоса са куполом, олтарским простором и малим нартексом (припрата). Олтарска апсида је споља петострана, док су певничке тростране. Кубе цркве је осмострано. Зидана је каменом, па омалтерисана (малтер је остао у траговима).
Живопис цркве је највероватније из времена друге обнове цркве, а преовлађују портрети светаца, светих ратника, као и композиције из живота Христовог. Живопис је скромних уметничких домета, можда је најуспелија композиција ''Преображење Христово'', која се налази на северној певничкој полукалоти. Иконостас је новијег датума, а осликао га је Петар Манић из Параћина 1980. године.
Црква ''Лозица'' заједно са каменим спомеником који се налази северно од цркве, заштићена је Законом на основу Одлуке о проглашењу за културно добро СО Бољевац број 633-487/80-07 од 15. маја 1980. године.
Османбегова чесма која се налази у центру Подгорца, подигнута је крајем 18. века. Зидана је каменом, а рађена је по пројектима турских мајтора. Са квадратне основе, чесма је зидана у облику коцке и у горњем делу пирамидално завршена, па тако оставља утисак камене кућице са кровом на четири воде. Око чесме, на све четири стране, налазе се озидана четири корита - појила.
У народу позната и као Хјдук-Вељкова, ова чесма и данас чува своју примарну функцију.
Спада у прву категорију споменика културе и заштићена је на основу Одлуке о проглашењу за културно добро СО Бољевац, бр. 633-488/80-07 од 15. маја 1980. године.
Зграда Музеја Тимочке буне, првобитна апсана, грађена jе након што је Бољевац проглашен среским местом (1860. године). Нова апсана са неколико ћелија за затворенике служила је касније за притварање учесника Тимочке буне 1883. године.
Зидана је од камена и опеке па малтерисана. У основи је издуженог правоугаоног облика.
Спада у прву категорију споменика културе и заштићена је на основу Одлуке о проглашењу за културно добро СО Бољевац, бр. 633-491/80-07 од 15. маја 1980. године.
Зграда је 1983. обновљена и адаптирана за Музеј Тимочке буне.













.jpg)



