У оквиру обележавања стоте године од завршетка Првог светског рата, у Културно-образовном центру Бољевац биће уприличено неколико догађаја.
Четвртак, 18. 10. 2018, у сали КОЦ-а, с почетком у 13.15 сати - промоција едиције ''Србија 1914-1918'', издавачи: ''Прометеј'' и РТС.
Петак, 19. 10. 2018, у сали КОЦ-а, са почетком у 13 сати - свечана академија
Позивамо Вас да присуствујете обележавању великог јубилеја.
У оквиру обележеавања 15. марта, Дана Културно-образовног центра, у Малој сали КОЦ-а биће организовани разноврсни културно-уметнички програми.
У другој половини марта очекује вас: књижевно вече др Миле Алечковић, затим мали концерт и јавни час Светлане Спајић, те вече љубавне поезије и такмичење рецитатора.
Културно-образовни центар Бољевац и Историјски музеј Србије склопили су уговор о пословно-техничкој сарадњи у вези са реализацијом пројекта: ''Археолошка тoпографија општине Бољевац''.
Носилац пројекта, који ће се реализовати од 2018. до 2025. године, јесте музејски саветник Марко Вуксан, археолог у Историјском музеју Србије.
Иначе, овај пројекат је од изузетног значаја јер до сада, нису вршена озбиљна и систематична археолошка истраживања овог терена.
Живојин Жика Станић (1948), професор виолине и дугогодишњи музички уредник Радио Бора изненада је преминуо 21. јуна 2017. године у Бору.
Станић је био велики пријатељ ''Црноречја у песми и игри'', од почетка његовога 1971. године и дугогодишњи сарадник Културно-образовног центра Бољевац. Поред тога што је често био ангажован као музички стручњак на Фестивалу, највећа његова заслуга је заоставштина у фонотеци Радио Бора, у којој се налази велики број аудио записа музичке традиције Црне Реке.
Културно-образовни центар је изгубио драгог пријатеља и сарадника коме је неизмерно захвалан за допринос на очувању, ревитализацији и презентацији традиционалне културе овога краја.
Црква Светог Арханђела Гаврила, некадашњег манастира Лозица, налази се недалеко од Кривог Вира. Лозица је недовољно истражена и не зна се када је тачно саграђена. Извесно је да је манастир, уз присуство два монаха, био активан још 1455. године када се помиње у првом сачуваном турском попису Видинског санџака. Црква је обнављана, колико је познато, у два наврата и то 1680. и 1850. године.
Црква је саграђена под утицајем моравске школе. Саграђена је у облику триконхоса са куполом, олтарским простором и малим нартексом (припрата). Олтарска апсида је споља петострана, док су певничке тростране. Кубе цркве је осмострано. Зидана је каменом, па омалтерисана (малтер је остао у траговима).
Живопис цркве је највероватније из времена друге обнове цркве, а преовлађују портрети светаца, светих ратника, као и композиције из живота Христовог. Живопис је скромних уметничких домета, можда је најуспелија композиција ''Преображење Христово'', која се налази на северној певничкој полукалоти. Иконостас је новијег датума, а осликао га је Петар Манић из Параћина 1980. године.
Црква ''Лозица'' заједно са каменим спомеником који се налази северно од цркве, заштићена је Законом на основу Одлуке о проглашењу за културно добро СО Бољевац број 633-487/80-07 од 15. маја 1980. године.
Османбегова чесма која се налази у центру Подгорца, подигнута је крајем 18. века. Зидана је каменом, а рађена је по пројектима турских мајтора. Са квадратне основе, чесма је зидана у облику коцке и у горњем делу пирамидално завршена, па тако оставља утисак камене кућице са кровом на четири воде. Око чесме, на све четири стране, налазе се озидана четири корита - појила.
У народу позната и као Хјдук-Вељкова, ова чесма и данас чува своју примарну функцију.
Спада у прву категорију споменика културе и заштићена је на основу Одлуке о проглашењу за културно добро СО Бољевац, бр. 633-488/80-07 од 15. маја 1980. године.