Зграда Музеја Тимочке буне, првобитна апсана, грађена jе након што је Бољевац проглашен  среским местом (1860. године). Нова апсана са неколико ћелија за затворенике служила је касније за притварање учесника Тимочке буне 1883. године.

Зидана је од камена и опеке па малтерисана. У основи је издуженог правоугаоног облика.

Спада у прву категорију споменика културе и заштићена је на основу Одлуке о проглашењу за културно добро СО Бољевац, бр. 633-491/80-07 од 15. маја 1980. године.

Зграда је 1983. обновљена и адаптирана за Музеј Тимочке буне.

Прва Читаоница у Бољевцу отворена је при школи 6. фебруара 1869. године. Већ 1870. године је имала 40 чланова и била снабдевена са четрнаест наслова српских новина. Овај број чланова није нимало занемарљив јер је број становника села Бољевца и вароши био укупно 638, од тога 54 писмених.

Читаоница је кратко радила, па престала, да би поново почела са радом 1874. године. Тада је имала 9 чланова, 15 књига и три листа: ''Будућност'', ''Тежак'' и ''Школа''. Бољевачка општина је те године помогла Читаоницу са са 180 гроша. У њој је постојао један ормар, два стола, 5 столица, 1 свећњак, једне маказе и ''лик'' Кнеза Милоша. Рат са Турцима 1876.године прекинуо је све токове нормалног живота у Бољевцу.

Тек 1881.године поново почиње да ради читаоница при школи. Чланови су свештеници, учитељи, трговци, занатлије... Учитељи Михајло Ступаревић и Неша Магдић радили су у читаоници. Из те године потичу и писана правила о раду читаонице. Месечни улог за чланове је један динар. Управа Читаонице приређује забаве разне врсте у корист читаонице.

Током Првог светског рата школа је претворена у војни магацин и коњушницу  непријатељске војске, па је 1918. године и запаљена. Спашено је само неколико књига. По изградњи бољевачке школе 1923. године, обновљен је књижни фонд. Наредних година Читаоницу у Бољевцу помагало је Министарство просвете, Удружење Тимочана и Крајинаца, добротвори... Била су ту дела наших и страних писаца, књиге из области пољопривреде, задругарства и здравствене заштите.

У току Другог светског рата окупаторске власти су извршиле ревизију књига по свим читаоницама у Србији, па и код нас. Избачене су све ''непожељне'' књиге. После ослобођења за читаоницу је издвојено 10.000 динара. Читаоница ће се издвојити од школе и биће при Дому културе. Стално ће се селити с обзиром да није имала своје простор. Тек 1975. године добиће просторије у којима је и данас. Те године крећу покретне библиотеке са око 500 књига, обилазе села и дају књиге на читање.     

                Библиотека почетком седамдесетих година 20. века               Библиотека данас - групно учлањивање предшколаца

Важнијe године у историји Библиотеке у Бољевцу:

-          1869.  Отворено прво читалиште у Бољевцу

-          1874. Обнављање рада бољевачког читалишта

-          1881. Поновно отварање читаонице

-          1920. Обнова читаонице након Великог рата

-          1944. Обнова читаонице након Другог рата

-          1961. Осамостаљивање библиотеке

-          1967. Интеграција библиотеке са Радничким универзитетом

-          1975. Смештање у данашњи простор и наставак  рада  у оквиру  КОЦ-а

-          2005. Осамостаљивање библиотеке

-          2011. Поновна интеграција са КОЦ-ом

Правилник о издавању биоскопске сале, хпла и галерије Културно-образовног центра са ценовником можете погледати овде.

Правилник о заштити података о личности можете погледати овде.

Правилник о поступку набавки на које се не примењује Закон о јавним набавкама можете погледати овде.

Правилник о ближем утврђивању поступка јавних набавки можете погледати овде.

Правилник о систематизацији радних места у Културно-образовном центру можете погледати овде.

Правилник о начину коришћења службеног возила и реализацији службених путовања у земљи и иностранству можете погледати овде.

Правилник о коришћењу средстава за репрезентацију у Културно-образовном центру Бољевац можете погледати овде.

Правилник о организацији и раду ликовне колоније ''Бољевац'' можете погледати овде.

- ПЛАН ЈАВНИХ НАБАВКИ:

План јавних набавки КОЦ-а за 2017. годину можете погледати овде.

- ЈАВНА НАБАВКА - ГРЕЈАЊЕ:

1. Позив за подношење понуде за јавну набавку мале вредности и услуга: грејање, одржавање система за грејање зграде КОЦ-а ЈНМВ бр.01/2017-1.2.1 можете погледати овде.

2. Конкурсну документацију за грејање, одржавање система за грејање зграде КОЦ-а, ЈНМВ бр.01/2017-1.2.1 можете преузети овде.

3. Oдлуку о додели уговора у вези са јавном набавком мале вредности, ЈНМВ бр.01/2017-1.2.1 можете погледати овде.

4. Обавештење о закљученом уговору у вези са ЈНМВ бр.01/2017-1.2.1 можете погледато овде.

- ЈАВНА НАБАВКА - ПРЕВОЗ:

1. Позив за подношење понуде за јавну набавку мале вредности и услуга: Услуге превоза за манифестацију Сусрети села, Црноречје у песми и игри, као и остала гостовања фолклорних група и трубачких оркестара у току 2017. године, JНМВ – 02/2017- 1.2.2 можете погледати овде.

2. Конкурсну документацију  за јавну набавку мале вредности и услуга: услуге друмског превоза,JНМВ– 02/2017- 1.2.2 можете преузети овде.

3. Oдлуку о додели уговора у вези са јавном набавком мале вредности, ЈНМВ бр.02/2017- 1.2.2 можете погледати овде.

4. Обавештење о закљученом уговору у вези са ЈНМВ бр.02/2017- 1.2.2 можете погледато овде.

- ЈАВНА НАБАВКА - РАДОВИ НА КРОВУ КУЛТУРНО-ОБРАЗОВНОГ ЦЕНТРА БОЉЕВАЦ:

1. Позив за подношење понуде за јавну набавку мале вредности - радови: Радови на крову Културно-образовног центра Бољевац, JНМВ– 03/2017- 1.3.1можете погледати овде.

2. Конкурсну документацију  за јавну набавку мале вредности - радови: Радови на крову Културно-образовног центра Бољевац, JНМВ– 03/2017- 1.3.1можете преузети овде.

Подстицање  уметничког стваралаштва, као и презентација свих области савременог уметничког стваралаштва професеналних ансамбала и појединаца, али и аматера, битни су задаци Културно-образовног центра Бољевац. Ова значајна делатност КОЦ-а има за циљ прогресиван културни развој на територији општине Бољевац и обезбеђивање позитивног окружења и битних услова за доступност културних садржаја, а у циљу образовања, развоја и неговања публике.

           Недостатак културних догађаја иницирао је жељу да се у Бољевцу започне нешто занимљиво, што ће у народу пробудити жељу за обогаћивањем до тада сиромашне културне акције. Са много ентузијазма Југослав Урошевић, Миодраг Николић и ја формирали смо фолклорне групе у селима Црне Реке. Одзив је био изванредан.

            Прва Манифестација одржана је 25. маја 1971. године. Био је то у почетку мукотрпан посао. Да би све то осмислили и организовали, препешачили смо падине Јужног Кучаја, од појате до појате. Нама организаторима посебно задовољство представљало је да на једном месту окупимо велики број аматера, од најмлађих до најстаријих, што је гарантовало дуговечност „Црноречја“.

Жика Бранковић, дугогодишњи директор КОЦ-а

’’Мало је у Србији културних манифестација народног стваралаштва које трају и одолевају савременим тенденцијама за новим по сваку цену. ’’Црноречје у песми и игри’’ изузетна је и по много чему значајна културна приредба, која је у континуитету остала привржена народним песмама, обичајима, играма и инструментима, обогативши нас новим сазнањима од великог значаја за науку...’’

Др Драгослав Девић, етномузиколог

’’Смотре народног стваралаштва су један од битних чинилаца у борби за очување традиционалне културе нашег народа. У низу веома успешних смотри видно место заузима ’’Црноречје у песми и игри’’, прави празник народне игре и песме, које се већ више од 35 година одржава у Бољевцу, почетком јуна. [...] Смотра се од локалног културног догађаја уздигла до једног од најзначајнијих подухвата у очувању и презентацији традиционалне културе.’’

Др Драгослав Џаџевић, етномузиколог

„Црноречје“ одскаче својом специфичношћу, атмосфером, људима, ту се осећа ентузијазам и богатство фолклора. Највише је задржало и чува чистоту народне традиције. „Црноречје“ живи једним лијепим током. Код Вас се и поред бројних тешкоћа осјећа нешто ново, лијепо, нешто што на гледаоца, био он стручњак или не, оставља трајан утисак.

            Ја сам фолклориста, заљубљеник у све што је лијепо, народно и вриједно, па сам сматрао, да након низа година посјећивања „Црноречја“ и свега до сада доживљенога, напишем нешто о овом задњем, које ме је импресионирало којечим.....

Бранко Шеговић, фолклориста

            Данас су саборишта, уједно и зборишта људи, места да се сусретну, изразговоре, провеселе, огледају у игри. Људи Црноречја воле да играју и врсни су играчи. Свако село има своје игре, које љубоморно чува, али и најбоље играче који се игри препуштају спонтано, али са жаром и уживањем. Игра је део њих самих, не одричу је се лако. Најталентованији међу њима воде и завршавају коло, трудећи се да украсе игру најбоље што могу, да је зачине душом, запале умећем.

Богданка Ђурић, историчар уметности

            Захваљујући богатству музичко-фолклорних облика и њиховој великој разноврсности, а све то подарила нам је културна манифестација „Црноречје у песми и игри“ – упознали смо диван народ и живописна села, од Кривог Вира до Звездана, размештена ближе или даље од вијугавих обала Црног Тимока, њихову срдачност и орност за песмом, игром и свирком, за дружењем и пријатељством. Али нисмо то само ми осетили већ и сви они где су Црноречани гостовали и одушевљавали својим традиционалним наслеђем бројне посетиоце на фолклорним фестивалима у нас и изван граница Балкана.

Др Драгослав Девић, етномузиколог

Ова угледна смотра организована је узорно, захваљујући ентузијазму и искуству запослених у Културно-образовном центру Бољевац. Њихова дугогодишња сарадња са угледним истраживачем овог краја, професором др Драгославом Девићем, као и са другим еминентним стручњацима, утицала је на то да се изгради високи критеријум квалитета и односа према фолклору и према његовим носиоцима, а то подразумева пре свега велико и дубоко поштовање. [...] Смотра ''Црноречје у песми и игри''један је од најреспектабилнијих фестивала ове врсте у Србији, што је потврђено и ове године. На то је утицала дуга и богата традиција одржавања, као и квалитет који је у континуитету негован и унапређиван. Целокупна атмосфера међу учесницима и публиком на најлепши начин говори о томе. Пожелимо организаторима продужетак рада у истом правцу, будући да је очигледно да позитивни и креативни напор који је уложен у ову смотру даје вишеструки плод.''

Др Јелена Јовановић, етномузиколог