ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ да се у порти Цркве светог Илије у Бољевцу, са јужне стране, налази гробни споменик Симеона Петровића, човека који је заслужан за изградњу саме Цркве у Бољевцу као и за премештање парохијског центра из Илина у Бољевац? На споменику је видљив угравиран Христов лик, као и натпис који није потпуно читљив…
СИМЕОН ПЕТРОВИЋ рођен је 1801. године у селу Дебелици у близини Књажевца. Дуже време је био у служби видинског владике где је научио да чита и пише. Године 1824. рукоположен је за пароха у Илину, тадашњем парохијском центру. Његов син Милија који је завршио Богословију у Београду 1846. године, радио је као свештеник у Илину заједно са оцем све до 1854. године када се на њихову иницијативу седиште парохије из Илина премешта у Бољевац, а седам година касније односно 1861. године, такође њиховом заслугом и залагањем изграђена је и Црква Светог Илије у Бољевцу.
Јавни објекти као што је Црква и зграда апсане која је, такође, изграђена после 28. фебруара 1860. године, када је кнез Милош Обреновић прогласио Бољевац седиштем среза, а у којој је била концентрисана сва управна и судска власт, биле су неопходне институције за ново административно седиште које је Бољевац имао.
Више о породици Петровић, о Милији Петровићу, о његовом сину Добросаву, вођи и члану „Летеће коњице“, о зету Маринку Ивковићу главном покретачу Тимочке буне, као и значају који је ова породица имала за историју и развој Бољевца, можете прочитати у мојој књизи „Бољевац у Тимочкој буни – заборављени устаници“.
Драгана Драготић, кустос Музеја Тимочке буне