Црква Светог Арханђела Гаврила, некадашњег манастира Лозица, налази се недалеко од Кривог Вира. Лозица је недовољно истражена и не зна се када је тачно саграђена. Извесно је да је манастир, уз присуство два монаха, био активан  још 1455. године када се помиње у првом сачуваном турском попису Видинског санџака.  Црква је обнављана, колико је познато,  у два наврата и то 1680. и 1850. године.

Црква је саграђена под утицајем моравске школе. Саграђена је у облику триконхоса са куполом, олтарским простором и малим нартексом (припрата). Олтарска апсида је споља петострана, док су певничке тростране. Кубе цркве је осмострано. Зидана је каменом, па омалтерисана (малтер је остао у траговима).

Живопис цркве је највероватније из времена друге обнове цркве, а преовлађују портрети светаца, светих ратника, као и композиције из живота Христовог. Живопис је скромних уметничких домета, можда је најуспелија композиција ''Преображење Христово'', која се налази на северној певничкој полукалоти. Иконостас је новијег датума, а осликао га је Петар Манић из Параћина 1980. године.

Црква ''Лозица'' заједно са каменим спомеником који се налази северно од цркве, заштићена је Законом на основу Одлуке о проглашењу за културно добро СО Бољевац број 633-487/80-07 од 15. маја 1980. године.

Османбегова чесма која се налази у центру Подгорца, подигнута је крајем 18. века. Зидана је каменом, а рађена је по пројектима турских мајтора. Са квадратне основе, чесма је зидана у облику коцке и у горњем делу пирамидално завршена, па тако оставља утисак камене кућице са кровом на четири воде. Око чесме, на све четири стране, налазе се озидана четири корита - појила.

У народу позната и као Хјдук-Вељкова, ова чесма и данас чува своју примарну функцију.

Спада у прву категорију споменика културе и заштићена је на основу Одлуке о проглашењу за културно добро СО Бољевац, бр. 633-488/80-07 од 15. маја 1980. године.

Зграда Музеја Тимочке буне, првобитна апсана, грађена jе након што је Бољевац проглашен  среским местом (1860. године). Нова апсана са неколико ћелија за затворенике служила је касније за притварање учесника Тимочке буне 1883. године.

Зидана је од камена и опеке па малтерисана. У основи је издуженог правоугаоног облика.

Спада у прву категорију споменика културе и заштићена је на основу Одлуке о проглашењу за културно добро СО Бољевац, бр. 633-491/80-07 од 15. маја 1980. године.

Зграда је 1983. обновљена и адаптирана за Музеј Тимочке буне.

Прва Читаоница у Бољевцу отворена је при школи 6. фебруара 1869. године. Већ 1870. године је имала 40 чланова и била снабдевена са четрнаест наслова српских новина. Овај број чланова није нимало занемарљив јер је број становника села Бољевца и вароши био укупно 638, од тога 54 писмених.

Читаоница је кратко радила, па престала, да би поново почела са радом 1874. године. Тада је имала 9 чланова, 15 књига и три листа: ''Будућност'', ''Тежак'' и ''Школа''. Бољевачка општина је те године помогла Читаоницу са са 180 гроша. У њој је постојао један ормар, два стола, 5 столица, 1 свећњак, једне маказе и ''лик'' Кнеза Милоша. Рат са Турцима 1876.године прекинуо је све токове нормалног живота у Бољевцу.

Тек 1881.године поново почиње да ради читаоница при школи. Чланови су свештеници, учитељи, трговци, занатлије... Учитељи Михајло Ступаревић и Неша Магдић радили су у читаоници. Из те године потичу и писана правила о раду читаонице. Месечни улог за чланове је један динар. Управа Читаонице приређује забаве разне врсте у корист читаонице.

Током Првог светског рата школа је претворена у војни магацин и коњушницу  непријатељске војске, па је 1918. године и запаљена. Спашено је само неколико књига. По изградњи бољевачке школе 1923. године, обновљен је књижни фонд. Наредних година Читаоницу у Бољевцу помагало је Министарство просвете, Удружење Тимочана и Крајинаца, добротвори... Била су ту дела наших и страних писаца, књиге из области пољопривреде, задругарства и здравствене заштите.

У току Другог светског рата окупаторске власти су извршиле ревизију књига по свим читаоницама у Србији, па и код нас. Избачене су све ''непожељне'' књиге. После ослобођења за читаоницу је издвојено 10.000 динара. Читаоница ће се издвојити од школе и биће при Дому културе. Стално ће се селити с обзиром да није имала своје простор. Тек 1975. године добиће просторије у којима је и данас. Те године крећу покретне библиотеке са око 500 књига, обилазе села и дају књиге на читање.     

                Библиотека почетком седамдесетих година 20. века               Библиотека данас - групно учлањивање предшколаца

Важнијe године у историји Библиотеке у Бољевцу:

-          1869.  Отворено прво читалиште у Бољевцу

-          1874. Обнављање рада бољевачког читалишта

-          1881. Поновно отварање читаонице

-          1920. Обнова читаонице након Великог рата

-          1944. Обнова читаонице након Другог рата

-          1961. Осамостаљивање библиотеке

-          1967. Интеграција библиотеке са Радничким универзитетом

-          1975. Смештање у данашњи простор и наставак  рада  у оквиру  КОЦ-а

-          2005. Осамостаљивање библиотеке

-          2011. Поновна интеграција са КОЦ-ом

Правилник о издавању биоскопске сале, хпла и галерије Културно-образовног центра са ценовником можете погледати овде.

Правилник о заштити података о личности можете погледати овде.

Правилник о поступку набавки на које се не примењује Закон о јавним набавкама можете погледати овде.

Правилник о ближем утврђивању поступка јавних набавки можете погледати овде.

Правилник о систематизацији радних места у Културно-образовном центру можете погледати овде.

Правилник о начину коришћења службеног возила и реализацији службених путовања у земљи и иностранству можете погледати овде.

Правилник о коришћењу средстава за репрезентацију у Културно-образовном центру Бољевац можете погледати овде.

Правилник о организацији и раду ликовне колоније ''Бољевац'' можете погледати овде.