Црква Свете Богородице манастира Крепичевац налази се неколико километара северно од Јабланице. Крепичевац је подигнут највероватније на темељима претходне цркве. Не зна се време изградње, а манастир се први пут помиње у збирном турском попису 1531-1535. Обнављан је у више наврата и то 1679. године, затим 1761. године откада највероватније датира и живопис цркве, затим почетком 19. века и последњи пут 1895. Године.
Црква манастира Крепичевац је омања грађевина са тролисном основом, грађена под утицајем моравске школе. Саграђена је у облику триконхоса, без куполе је, са малим олтарским простором и малим нартексом. Олтарска апсида и певничке апсиде су споља полукружне. Црква је зидана је од камена, па омалтерисана.
Живопис цркве је највероватније из времена друге обнове цркве (1761), а преовлађују портрети светаца, светих ратника, као и композиције из живота Христовог. Посебно је успела ктиторска композиција (северни зид припрате), затим композиције ''Сахрана монаха'' (јужни зид наоса), ''Деизис''(изнад улаза у наос из припрате). На зиданом иконостасу преовлађују портрети светаца.
Ктиторска композиција је добро очувана и на њој су приказани: ктитор Георгије са макетом цркве, његова жена Зора и син Манојло.''Судећи по скупоценим оделима на портретисаним личностима, ктитор је био истакнут и богат локални господар... Стилске особености ктиторовог портрета, као и чланова његове породице, показују да је у питању сликарство које је израсло на старим српским уметничким традицијама. Ктиторска композиција једна је од најкаснијих у српском средњовековном фрескосликарству...''
Крепичевац је проглашен културним добром на основу Одлуке о заштити Завода за заштиту споменика културе Ниш, број 2. јуна 1967. године.